Новембар - Историчар др Жељко Драгић у посети бечкој Просвјети: Други светски рат и јеврејско-српски односи


У сећање на новембарски погром Јевреја, Просвјета Аустрија је у суботу, 23.11.2013 организовала промоцију књиге "Пут у вечност – 70 година Кладовског транспорта" др Жељка Драгића.

Жељко Драгић се школовао како у Југославији, тако и у Немачкој и Аустрији. Овакво искуство омогућило му је да у свом раду обухвати више идентитета и тема, те је тако у својој докторској дисертацији, коју је одбранио на Бечком универзитету, истраживао однос Српске православне цркве према Јеврејима током двадесетог века.

У својој књизи „70 година Кладовског транспорта – путовање у вечност“, др Драгић је такође објединио српску и јеврејску историју, истражујући судбину готово две хиљаде средњоевропских Јевреја који су се у зиму 1939.г. упутили Дунавом ка Палестини.

Такозвани Кладовски транспорт сачињавала су три брода, од којих је један био поклон краља Александра Карађорђевића јеврејској заједници. Између 1939. и 1941. г., више од 55000 Јевреја избегло је из Аустрије, Немачке и других европских земаља преко краљевине Југославије и Црног мора у Палестину. Међутим, три брода Кладовског транспорта прво су зауставили зима и лед на Дунаву, а касније политика Велике Британије против насељавања Палестине, тако да бродови нису напустили Србију, где су их 1941.г. сустигле немачке наоружане снаге. Само неколицина је успела да избегне трагичну судбину.

Ова књига није само истраживање политичких оквира историјских догађаја, већ је и докуменат са сликама и писмима избеглица, која су стигла како из Беча, тако и из Кладова и Смедерева, до рођака у данашњем Израелу. Документи и сазнања говоре да су односи јеврејских избеглица и српског становништва били добри и срдачни све до трагичног завршетка подухвата. Потомци преживелих окупљају се у Кладову сваке године и обележавају погибију својих рођака, при чему неретко певају српске песме, као на пример Марш на Дрину, објаснио је др Драгић.

У истраживању и анализи јеврејско-српских односа кроз историју може се потврдити да се Јевреји у већински српском окружењу нису осећали угрожени, због чега су били спремни на асимилацију, што није био случај у неким деловима Аустро-Угарске. Још пре Првог светског рата, већина Јевреја сматрала је себе Србима Мојсијевог закона, а Србију својом домовином. О томе сведочи натпис на споменику палим борцима из Балканским ратова и Првог светског рата на Јеврејском гробљу у Београду, који је гласио "Пали за краља и отаџбину" (1945. избрисан је део натписа, тако да данас гласи "Пали за отаџбину"). Поред тога, добре јеврејско-српске односе потврђује и велики број јеврејске деце која је у години рођења престолонаследника Александра Карађорђевића добила такође име Александар.

Др Жељко Драгић нам је презентацијом свог рада и сазнања показао да су толеранција и обострано поштовање могући у најтежим околностима. У исто време, то нас подсећа да овакав пример из историје не треба само познавати и представити јавности – већ и следити.

СПКД Просвјета се срдачно захваљује др Драгићу на изузетно занимљивом излагању!