Децембар - У Просвјети од А до Ш

 

На позив СПКД Просвјета – одбора у Аустрији, у Бечу је протеклог викенда г. Зоран Поповић, саветник у Министарству просвете и технолошког развоја Србије у Београду, представио своју књигу Србија од А до Ш – мали водичи.

Прво представљање књиге било је у петак 5. децембра 2014. године у кафе-галерији Тути-Фрути у десетом бечком округу. Поповић је том приликом објаснио да је на идеју да напише ову књигу дошао након што је гледао емисију на РТС-у у којој је на основу спроведене анкете дошао до сазнања да људи који живе у Србији мало знају о својој историји и прошлости, па је као историчар по занимању, сматрао да је овакво једно дело свима нама потребно. Професор Светлана Матић, која је присутне водила кроз књижевни кафе, изјавила је да би овакву књигу требало да поседује свака породица и у Србији , а и у расејању.

У оквиру Просвјетиних Духовних разговора Зоран Поповић је у Храму Светог Саве у трећем бечком округу, у суботу 6. децембра, одржао предавање на тему Садржај, смисао и културна улога малих водича у ширењу српске националне свести.

Том приликом је, између осталог, истакао: Моје двадесетчетворогодишње искуство у раду са нашом дијаспором, посебно са нашим младим нараштајем, дозвољава ми да кажем како је задатак допунске наставе у иностранству да очува и продужи српски и културни етнички идентитет. Уколико би тај задатак био занемарен и од земље матице слабо или не подржан, дошло би до неумитне дезорганизације дијаспоре. Нашег опстанка не може бити без свега што садржи наш језик у нашем колективном памћењу, наш словни, писани ћирилични корен, данас толико угрожен. Дакле, ступајмо кроз свет латинично, али будимо код куће, у отаџбини, без стида ћирилични, а не смушени и туђи. Будимо међу собом српски, да бисмо у свету били светски. Ово су наше, од вајкада добре, пра-прадедовске мисли којима сваке вечери ваља кретати на починак и сваког јутра се будити са њима! Нека нам те добре мисли, свуда где нас још има, међу нама по свету, и на свакој стопи наше миле отаџбине, буду науму иу души.

Наслови Малих водича су следећи: Српске земље и њени владари, Српски манастири, Јунаци Првог и другог српског устанка, Лица српских родољубивих песника, Свети Сава и поглавари Српске православне цркве, Великани српске науке и Српски грбови, заставе и ордење.

У недељу 7. децембра, након литургије, господин Поповић је књигу представио и окупљенима у сали цркве. О његовом раду и богатој биографији присутне је обавестила Светлана Матић, члан Управног одбора Просвјете, истичући да је ретко ко од стручњака који се баве проблематиком допунских школа у расејању, толико дубоко, стручно, људски и посве родољубиво приступио овој проблематици. Он је прави пример како се чува српски језик, културна баштина и воли Србија. То је доказао и практично, кроз своје стручне радове и прилоге на научним скуповима међународног каратера, сталном борбом да наша деца која стасавају у расејању буду добро интегрисана у срединама у којима живе, али да не забораве своје корене, православну веру, српски језик и своје претке,те да се не асимилују. Овим својим капиталним делом, Поповић је желео да постигне и потврди Вукову мисао коју је истицао кроз своје преписке, да се Срби боље међу собом упознају.

Професор Срђан Мијалковић, председник одбора СПКД Просвјета Аустрија, обавестио је присутне да је ово Друштво, пре пар дана добило Велику Повељу Просвјете, у Републици Српској, за успешан рад и изузетне остварене пројекте у протеклој години.  Најављујући наредне манифестације Просвјете, професор Мијалковић је посебно нагласио да ће 10. јануара 2015. године преосвештени Владика Андреј одржати предавање у оквиру Духовних разговора, а подсетио је и на Српски Новогодишњи концертПросвјете 14. јануара 2014. године и позвао присутне да дођу и уживају у музици врхунских уметника класичне музике. Изразио је задовољство што је Просвјетина Школа српског језика заживела, што влада велико интересовање и родитеља и деце и изразио наду да ће и држава Србија стати иза овог пројекта и тако на делу показати да је учење српског језика стратешки важно питање када је реч о очувању српског националног идентитета у Аустрији.
 

Зоран Поповић – биографија

Зоран Поповић је рођен у Београду. Завршио је Филозофски факултет-група за савремену историју на Београдском универзитету. Радио је као професор историје у основним и средњим школама у Београду. Од 1990. до 1996. организовао је и изводио допунску наставу на српском језику за децу наших грађана у Великој Британији. Од 1996. године ради у Министарству просвете Републике Србије на пословима организовања допунске наставе у иностранству, са паузом на тим пословима од 1998.  до 5. октобра 2000. године. У периоду 1998–2000 ради на пословима међународне просветне сарадње и нострификације - признавања страних школских исправа.

На симпозијуму Дијаспора и матица одржаном у Београду од 17. до 19. априла 2001. излагао је на тему Актуелно стање југословенске допунске наставе на српском језику у иностранству. Као члан парламентарно-владине делегације и Експертског тима за наставу матерњег језика и културе за децу југословенских миграната током 2001/2002. године водио разговоре са надлежним просветним властима Аустрије, Немачке, Грчке и Швајцарске о проблемима школовања деце југословенских миграната у редовним школама земаља домаћина и учења српског језика и националне културе.

Члан је државне делегације на Интернационалном симпозијуму и семинару „Странац у школи“, одржаном у Инсбруку од 20–22 јуна 2002. Том приликом је представио свој рад под насловом Наставно педагошко одржање процеса интеграције деце миграната у функцији идеје о повратку у отаџбину. Рад је објављен на немачком и енглеском језику у брошури коју је издао организатор. У саставу делегације су били и Властимир Будимовић, народни посланик Републике Србије и Сулејман Хрњица, професор Филозофског факултета у Београду.

На иницијативу наше Амбасаде у Швајцарској, у сарадњи са Министарством спољних послова и Министарством просвете постављен је за кординатора допунске наставе на српском језику за Европу при Амбасади Србије и Црне Горе у Швајцарској. Послове кординатора обављао од септембра 2002. до маја 2005. године. У том периоду је број ученика у допунској настави на српском језику удвостручен.

Као кординатор допунске школе на српском језику учествовао је у издавању књиге Карађорђева Србија заједно са аутором мр. Живком Марковићем, Колективом Српске школе у Швајцарској и ученицима – чије се фотографије налазе у књизи. Књига је издата 2006. године.
У сарадњи са РТС у Швајцарској организовао снимање серијала „Језик нам је отаџбина“ – борба за очување српског језика, културе и православне вере у нашој дијаспори. У даљој сарадњи са РТС – програм за иностранство 2004. године учествовао је у организацији квиза „Први српски устанак“ за наше ученике из дијаспоре: Швајцарске, Немачке, Француске, Холандије, Мађарске и Грчке.

У оквиру рада са дијаспором у Великој Британији је 1993. године организовао прикупљање и слање хуманитарне помоћи у Србију. Такође је у Швајцарској 2005. године организовао прикупљање и слање новчане помоћи за обнову манастира Хиландара. Објавио је и неколико радова о допунској настави на српском језику и у нашој стручној литератури.
По повратку из Швајцарске ради у Министарству просвете на пословима нострификације – признавања  страних школских исправа.

 

ПР. ПРОСВЈЕТЕ Беч, 08.12.2014.