Децембар - Духовни разговори на тему "Краљевић Марко - Повијесна прича"

У просторијама Храма Васкрсења Христовог, у 2. бечком округу, 05.12.2015. године одржани су, сада већ традиционални духовни разговори СПКД Просвјета Аустрија на тему „Краљевић Марко - Повијесна прича - Шта говори о нама и шта нашој дјеци треба пренијети.“

Вече је отворио маг. Недељко Савић, члан Управног одбора Просвјете, скренувши пажњу на неке битне догађаје Удружења у прошлости, као што су организовање предавања поводом 100 година од почетка Првог свјетског рата, парк Дијанe Будисављевић у Бечу, који је кроз Просвјетину иницијативу добио име, као и обељеживање Јасеновачког страдањљ које се десило прије 70 година. Тренутно, навео је Савић, најбитнији пројекат Удружења је „Школа српског језика“ која се сваке недеље одржава у просторијама цркве у другом, као и у трећем Бечком округу. У школи дјеца имају прилику да поред српског језика уче и упознају и историју и културу српског народа.

Програм вечери је почео пјесмом „Главни јунак једне књиге“ једног од најпознатихиг бендова са простора бивше Југославије - Бијелог Дугмета, који су уз гитару извели чланови Управног одбора Просвјете инж. Жељко Гашић, потпредсједник друштва, затим Меланија Стојко, као и економиста Борис Шешлија.

Уз присуство од око 80 гостију Борис Шешлија је започео предавање чија је срж, како је навео, разјашњавање популарних догми и митова. Поводом тога је направио једну анкету у којој су људи одговарали на 10 дефинисаних питања о Краљевићу Марку. Узoрaк истраживања је износио 500 особа и ослањао се на структуру становништва Аустрије по микроцензусу „Статистик Аустрија.“

Иако је Шешлија менаџер у енергетској привреди, у научној истрази му је помогло предходно радно искуство код ГФК, по величини четвртој агенцији за истраживање тржишта на свијету. Истраживано је на разноразним мјестима гдје се скупљају наши људи. По кафанама, у позоришту, на аутобуским станицама, као и у кладионицама, на весељима итд. Резултате анкете, који представљају личну свијест и осјећања интервјуисаних људи, Борис Шешлија је увео у стварни историјски контекс личности Краљевићa Маркa, или тачније краља Марка Мрњавчевића. Неки одговори су веома изненадили иначе јако заинтересовану публику. Већина испитаних особа је сматрала, да се Краљевић Марко борио против Османског царства. Тај закључак они су у главном извукли из особних интерпретација епских пјесама. Предавач Шешлија је позвао на пажљиво читање епских пјесама, које он ионако сматра нашом културном баштином и усмено и писмено пренесеним благом.

Епске пјесме о Краљевићу Марку не крију да jе он освајао за Османско царство, пошто се током свога живота (1335-1395) 24 године борио као турски вазал на страни султана Бајазита I. Томе у прилог Борис Шешлија је навео пјесму „Марко Краљевић и Мина од Костура“ у којој Марко одбија да будимском краљу иде у сватове или Јанку Сибињанину у кумство да му крсти дјецу. Краљевић Марко у тој пјесми бира да се за Појазета (Бајазит I.) бори у арапским покрајинама.

У активној дискусији то вазалство и борба против „Арапа“ је довела до једног коментара из публике да не треба заборавити како се Марко као турски вазал храбро борио 7 година у арапским земљама. Та заблуда се брзо разријешила, пошто се у 14. вијеку Османско царство није ширило ни до једне арапске земље. Тако да у то вријеме, Османлије нису освајале никакве арапске територије.

Шешлија је поред пјесама „Марко и цар“ или „Марко Краљевић жени се из Беча“ у којима се Краљевић Марко султану обраћа као „господару“ коме „служим... девет годин’ дана“, навео да се те пјесме никада не смију читати као научни историјски извори. Ако би се тако прихватало и тумачило испало би да је Марко живио 400 година, пошто се у пјесмама помиње од предкосовоског до хајдучког времена.

Сигурно би се погрешна интерпретација епских пјесама у будућности могла спријечити, ако би се у предговорима или напоменама у књигама и филмовима кратко раздвојила фикција од стварности. Иако то у најпознатијем филму који се бави Марковим временом „Бој на Косову“ није урађено, већина анкетираних особа је знала да се Краљевић Марко није борио на Косову и да је по легенди Вук Бранковић испао пуно негативнији него што је то у стварности био. На питање „Да ли се слажете, да је Вук Бранковић издао српски народ“ већина анкетираних је одговорила са „не“, јер је Вук Бранковић 1397 године умро у турском затвору. Ипак је штета да у том, 600 година послије боја на Косову, снимљеном филму још нема тих напомена, јер поред осталих тај филм је продуциран од стране ТВ Београд, а као грана РТС-а, та кућа у јавном интересу треба да има мисију образовања.

Угодно дружење је завршено закључком да погрешно тумачење прошлости неопходно резултира у лажним, неиспуњеним или отуђењеним идентитетима. Тако да дјеци, поготово у расејању, пажљиво треба прењети историју, јер они не посједују ресурсе да је доведу у питање. Зато је на крају свога предавања Борис Шешлија цитирао Јована Јовановић Змаја: „Није знање знање знати, већ је знање знање дати.“

ПР. Просвјета Аустрија, Беч, 08.12.2015.